Šta znači biti inžinjer?

Objavljeno: 26.10.2010
Slika by thowi @flickr
4
Šta znači biti inžinjer?

Na pitanje iz naslova ni sam ne znam tačan praktičan odgovor, mada u posljednjih par dana uhvatim se često u razmišljanju o ovom pitanju. Budući da se radi o ciljnoj gupi LAB-a i da većina vas već jeste inžinjer ili ste u procesu  da to postanete interesuje me kako vi gledate na vaš današnji/budući poziv?

Teoretska definicija bi bila da je to osoba koja primjenjuje tehnička znanja u rješavanju problema. U toj definiciji postoje tri kategorije, i to osoba, sa specifičnom ličnošću – motivacijama i osobinama, tehnička znanja i proces primjene, koja se obično stiču u nekom organizovanom procesu i na kraju cilj ili motiv ka rješenju problema.

Svaki od ova tri djela izrazito su važni čimbenici u oblikovanju potpune jedinke koja je spremna na adekvatan način da odgovori izazovu rješavanja datog problema, i potruditi ću se da svaku obradim u posebnom postu u narednom periodu, za to ću vas zamoliti za vašu pomoć, jer jedino tako ova serija članaka može imati nekog smisla, izaberite pitanja po želji i molim vas za barem jedan komentar.

  • Koje su to bitne lične osobine jednog inžinjera?
  • Koja je po vama najbolja motivacija za biranje inžinjerskog poziva?
  • Uvjerenje ili novac?
  • Poziv ili zanimanje?
  • Formalno ili neformalno obrazovanje? Prednosti, mane?
  • Uporan  i sistematičan rad ili talenat?

Do skorog čitanja, u isčekivanju mnoštva vaših interesantnih mišljenja i diskusija. :)

(LAB)

Be Sociable, Share!

Tagged: , ,

§ 4 Responses to “Šta znači biti inžinjer?”

  • Nadja says:

    FASCINACIJA SPRAVICAMA

    Inženjeri vole da rešavaju probleme. Ako nema problema pri ruci, stvoriće svoje sopstvene probleme. Normalni ljudi ne razumeju ovaj koncept. Oni veruju da ako nešto nije pokvareno, ne treba ga ni popravljati. Inženjeri veruju da ako nije pokvareno, još ga treba doraditi.

    MODA I IZGLED

    Odeća je na najnižem mestu u listi prioriteta jednog inženjera, pretpostavljajući da su osnovni temperaturni standardi i standardi pristojnosti zadovoljeni. Ako se nijedan deo tela ne smrzava ili lepi za neki drugi deo i ako genitalije ne landaraju naočigled svih, onda je cilj odevanja postignut. Sve ostalo je višak.

    LJUBAV PREMA “ZVEZDANIM STAZAMA”

    Inženjeri vole sve epizode i filmove “Zvezdanih staza”. Nije ni čudo, jer su inženjeri na “Enterprajzu” prikazani kao heroji koji čak povremeno imaju seks sa vanzemaljcima. Ovo je mnogo bolje od stvarnog zivota inženjera, koji se sastoji od skrivanja od svemira, i seksa koji ne ukljucuje druge oblike života.

    IZLASCI I DRUŠTVENI ŽIVOT

    Izlasci nikad nisu laki za inženjere. Normalna osoba će upotrebiti razne indirektne metode da bi stvorila lažni utisak privlačnosti. Inženjeri nisu sposobni da stave izgled iznad funkcije. Na sreću, inženjeri imaju keca u rukavu. Njih smatraju superiornim materijalom za brak: inteligentni, pouzdani, zaposleni, iskreni i korisni po kući. Dok jeste tačno da većina normalnih ljudi ne bi izlazila sa inženjerom, većina normalnih ljudi ima i jaku želju da bude sa njima, da bi dobili inženjersku decu koja će imati dobro plaćene poslove mnogo pre nego što izgube nevinost.

    Muški inženjeri dostižu vrhunac svoje seksualne privlačnosti kasnije nego normalni muškarci, pa postaju neodoljivi erotski bogovi u svojim tridesetim, četrdesetim i pedesetim godinama. Samo pogledajte ove primere seksualno neodoljivih ljudi sa tehničkim zanimanjima:
    – Bil Gejts
    – i tako dalje.

    ISKRENOST

    Inženjeri su uvek iskreni kada se radi o tehnologiji i ljudskim odnosima.

    Zato je dobra ideja držati inženjere podalje od kupaca, romantike i drugih ljudi koji ne mogu da podnesu istinu.

    Potpuna lista inženjerskih laži data je ispod:

    – Neću izmeniti ništa, bez dogovora sa tobom
    – Vratiću ti tvoj zatureni kabel sutra
    – Moram da imam novu opremu za taj posao
    – Ne zavidim ti na novom računaru

    MOĆ KONCENTRACIJE

    Ako postoji jedna osobina koja najbolje definiše inženjera, to je sposobnost da se koncentriše na jednu stvar i da isključi sve ostalo u svojoj okolini. Ovo ponekad dovodi do toga da inženjere prerano proglase mrtvima. Neki pogrebni zavodi u razvijenim oblastima su počeli da proveravaju radne biografije pre nego što preuzmu tela. Svako sa diplomom iz elektrotehnike, matematike ili iskustvom u programiranju, ostavlja se na jos par dana u predvorju, čisto da bi se videlo da li će se povratiti.

    RIZIK

    Inženjeri mrze rizik. Pokušavaju da ga eliminišu kad god mogu. To je razumljivo, budući da kada inženjer napravi jednu malu grešku, mediji je tretiraju kao da je to neka velika stvar, ili tako nešto.

    Procena odnosa rizik/nagrada za inženjere izgleda otprilike ovako:
    RIZIK: Javno poniženje i smrt hiljada nedužnih ljudi.
    NAGRADA: Plaketa u simpatičnom plastičnom ramu.

    Budući da su praktični, inženjeri uvek računaju ovaj odnos rizika i nagrade i odlučuju da rizik nije dobra stvar. Najbolji način da se izbegne rizik je savetovanje da je svaka aktivnost tehnički nemoguća zbog razloga koji su suviše komplikovani da bi se objasnili. Ako taj pristup nije dovoljan da bi se stopirao projekat, inženjer će primeniti drugu liniju odbrane: “Tehnički je moguće, ali će koštati previše”.

    EGO

    Što se ega tiče, inženjerima su bitne dve stvari:
    – Koliko su pametni
    – Koliko finih stvarčica poseduju

    Najbrži način da naterate inženjera da reši problem je da problem proglasite nerešivim. Nijedan inženjer nije u stanju da ostavi nerešivi problem, sve dok ga ne reši. Nijedna bolest ili smetnja nije dovoljna da inženjera spreči u tome. Ovakvi izazovi brzo postaju lični – borba izmedju inženjera i zakona prirode.

    Inženjeri mogu da izdrže bez hrane i higijene danima da bi rešili problem (inače izdržavaju, jednostavno zato što zaborave). A kada uspeju da reše problem, osete navalu ega koja je bolja od seksa – uključujući i onu vrstu seksa u kojoj učestvuju drugi ljudi.

    Ništa ne zvuči kao veća pretnja inženjeru od mogućnosti da neko drugi poseduje veće tehničko znanje ili sposobnosti. Normalni ljudi ponekad to koriste da bi inženjera naterali da više radi. Kada inženjer kaze da se nešto ne može uraditi (šifra koja znači da nije interesantno raditi to), neka pametna normalna osoba će pogledati inženjera pogledom punim sažaljenja i saosećanja i reci nešto kao: “Pitaću Stevu da reši to. On ume da rešava teške tehničke probleme”. U tom trentuku, normalna osoba ne bi trebalo da se nadje na putu izmedju inženjera i problema. Inženjer će početi da radi na problemu kao izgladnela čivava na svinjskom odresku.

  • kemals says:

    Jucer se razvila vrlo interesantna diskusija na ovu temu kod nekih ljudi koje pratim na Twitteru, a vrlo interesantan osvrt se moze procitati na ovom linku: http://url.ba/oeg5