Nakon kraće pauze evo i drugog članka u seriji o naplati na webu. U prvom članku o naplati na webu sam opisao procese naplate direktnom uplatom na žiro-račun i naplatom pouzećem, dok ćemo se u ovom članku više baviti nešto aktuelnijom i zanimljivijom metodom, naplatom kreditnim i debitnim karticama.
Postoje dva glavna načina na koje možete izvesti vaše kartično rješenje na webu, prvi i jeftiniji način je otvaranje virtuelnog “računa” kod jedne od posredničkih kuća koje indirektno nude naplatu kreditim karticama, dok je druga, inicijalno skuplja i nešto komplikovanija procedura otvaranje vlastitog “merchant” (trgovačkog) računa i uz to upotreba pripadajućeg gatewaya kojim ćete taj račun povezati sa vašom web prodavnicom. No krenimo prvo od jednostavnijeg, ukoliko nam se ukaže potreba za primjer ćemo opet koristiti našu web knjižaru Lexica d.o.o. iz prvog članka.
Neposredno, jednostavno, jeftino
Svi ste sigurno čuli za ili već koristili servise za naplatu kao što su PayPay, Google Checkout, Amazon Payments, 2Checkout i MoneyBookers, nažalost trenutna situacija je takva da su nam u ovom momentu bitna jedino posljednja dva. 2Checkout i MoneyBookers su najpopularniji servisi koji pružaju uslugu posredne naplate karticama na webu za područje Bosne i Hercegovine i nadam se da će se ta situacija uskoro promijeniti, jer za nju ne postoje objektivni razlozi. Budući da su svi uposleni u Bosni i Hercegovini obavezni primati platu na bankovni račun uz koji većinom ide i neka debitna kartica, ukoliko se cilja na domaće potrošače posebno treba obratiti pažnju da li birani servis prihvata debitne kartice i koje.
2Checkout je prvenstveno napravljen da se zaobiđu komplikacije oko pravljena vlastitog rješenja za naplatu, dodatni veliki plus je PayPal podrška, tako da svaki PayPal korisnik može jednostavno prebaciti sredstva na vaš 2Checkout račun uz sve prednosti koje pruža sam PayPal, ovo je vrlo bitno ukoliko se cilja na strano tržište. Pored povelike komisije od 6%-7% po transakciji, pri registraciji se naplaćuje i jednokratna naknada za otvaranje računa u iznosu od $49, smatram da je to podnošljivo. Budući da je servis američki, mislim da možete zaboraviti na debitne kartice koa što su Maestro ili Visa Electron, mada sam nisam probao. Ono što mi se posebno ne sviđa je loša dokumentacija i podrška za API koji je neophodan za bilo kakvu ozbiljnu integraciju te učestale žalbe korisnika na komplikovanu proceduru da bi se dobio pristup za API. Lično bih ovo rješenje izabrao samo ukoliko primarno ciljam na PayPal i korisnike iz SAD i Kanade.
MoneyBookers je dosta sličniji samom PayPalu i prvobitno zamišljen više kao lični online novčanik, nego rješenje za naplatu u što se sada pretvorio. Imam pozitivno iskustvo sa ovim servisom, ne postoje naknade za otvaranje računa, komisije nisu toliko visoke, korisnik može platiti i samo korištenjem vaše e-mail adrese, a postoji i vrlo detaljan vodič za integraciju API-ja. Vrlo važna je i podrška za debitne kartice, što umnogome proširuje bazu korisnika, pogotovo ukoliko ciljate na europsko i domaće tržište.
Hardcore plastika
Ukoliko smatrate da ste prerasli rješenja koja nude gorepomenuti posrednici ili vam ona iz nekog razloga ne odgovaraju onda vam ne preostaje ništa drugo osim da napravite vlastito rješenje za naplatu. Oblast izgradnje vlasitog sistema za naplatu kreditnim karticama je vrlo široka, pogotovo u ograničavajućem okruženju kao što je ono bosanskohercegovačko, tako da bi post održao čitljivim neću zalaziti duboko u detalje svakog koraka, ukoliko vas budu interesovali detalji molim vas da vaša pitanja ostavite u komentarima, biti će mi zadovoljstvo odgovoriti. Slijedeća ilustracija prikazuje proceduru implementacije vlastitog rješenja naplate karticama, svaki od navedenih koraka ćemo ukratno opisati u nastavku.
(1) Naša knjižara Lexica d.o.o. je prerasla domaće tržište i želi se prošitirti na europsko tržište sa mnoštvom interesantnih naslova koje nudi. Budući da su bazirani u Bosni i Hercegovini i da im nijedna banka ne nudi mogućnost naplate karticama putem web gatewaya prisiljeni su na improvizovano rješenje, pogledajmo za što su se odlučili.
(2) Prva stvar koja nam je potrebna za naplatu karticama je regularni bankovni račun u nekoj od banaka, nakon što imamo otvoren račun normalna procedura je potpisivanje dodatnog ugovora koji se naziva merchant račun, i iako mu u imenu stoji račun on to nije, radi se o ugovoru da će banka za vaš račun uz određenu komisiju obavljati transakcije od korisnika kreditnih i debitnih kartica.
Gore sam rekao da ovako ide normalna procedura, pod tim sam mislio da jedna fizička prodavnica u Bosni i Hercegovini može bez problema kod svoje domaće banke potpisati ugovor za merchant račun i prihvatati kartice nakon instalacije POS terminala. POS terminal je u tom slučaju gateway koji dostavlja podatke do banke na obradu, problem se javlja jer je nemoguće instalirati fizički terminal na web stranicu, gdje nam treba web payment gateway, kojeg domaće banke ne nude, u tom slučaju ćemo se morati posebno pretplatiti na gateway kod nekog pružatelja te usluge na webu (o tome više u koraku tri). NAPOMENA: Ukoliko odaberete da radite sa domaćom bankom, obavezno se posavjetujte da li će prihvatiti rješenje sa gatewayem u vlasništvu trećeg lica.
Ukoliko u potpunosti želite izbjeći domaće banke i poštediti se komplikacija, preporučujem vam da detaljnije proučite sistem Netbanx, u vlasništvu Neovia Financial, iste korporacije vlasnika sistema Neteller. Radi se o banci ustanovljenoj na Isle of Man, jednoj vrsti poreskog raja, ali i jednom od najkvalitetnijih kompletnih rješenja za kartičnu naplatu, gotovo jednostavnom kao i PayPal, samo što se ovdje radi o pravom merchant accountu, i da – možete naplaćivati čak i od PayPal korisnika. Također imaju mnoštvo dokumentacije koja vam može pomoći da bolje razumijete kako funkcioniše sistem naplate karticama, tako da vam svakako preporučujem da posjetite njihov site, čak i ukoliko niste zainteresovani za samu uslugu.
(3) Ukoliko ste se ipak odlučili za komplikovanije rješenje i merchant račun kod domaće banke, onda vam mogu preporučiti najveći online web gateway Authorize.net, mislim da nude sve što ćete ikada trebati od jednog gatewaya, sa mnoštvom opcija za integraciju u vašu web trgovinu ili aplikaciju. Ukoliko želite dodatno osiguranje možete potražiti još jedan gateway i pretplatiti se i na njega ukoliko dođe do pada glavnog rješenja, što se naravno vrlo rijetko dešava. I još jednom moram naglasiti da prilikom izgradnje ovakvog rješenja sve morate provjeriti sa vašom bankom.
(4) I konačno vaše rješenje je gotovo, možete se baciti na integraciju u vašu trgovinu i početi ubirati plodove vašeg rada.
Slijedeći članak na temu naplate na webu baviti će se naplatom digitalnog sadržaja, tj. mikrouplatama putem SMS-a i drugim dostupnim tehnikama, i možete ga očekivati slijedeći ponedeljak. Ukoliko imate neke ideje ili mišljenja kako poboljšati spomenuta rješenja molim vas da ostavite komentar.
(Lab.ba)
Ono što mene u ovom momentu zanima je, kako se nositi sa porezom i porezima prilikom prodaje usluga online na stranom tržištu.
Koje su zakonske regulacije i sl. Tj. ukoliko ja prodajem proizvod nekome iz EU, da li ga prodajem VAT free ili mu zaračunam 17% pa onda neka on traži povrat u zemlji iz koje je.
Bilo bi zgodno pomenuti i ovaj aspekt prodaje u nekom od narednih članaka.
Ti prodajes bez PDV jer se to smatra izvozom. Onda ces ti placati odgovarajuce poreze u zavisnosti od toga kako si registrovan u BiH. Ti kao proizvodjac dobra nemas obvezu PDV-a, PDV placa samo kranji kupac u zemlji, ne i u inostranstvu, tebi padaju drugi porezi koji su propisani u zavisnosti od forme u kojoj si registrovan. Referentna adresa za ovo je http://pufbih.ba/ ili odes kod nekog ko je Cert. Racunovodja i ispitas ga sve.
Sa druge strane za manje obime (do cca. 10k KM) ti ne treba nista i ne trebas se brinuti da ce te neko pitati odakle pare, samo se pobrini da prikazes sve u svojoj kartici za porez na dohodak, to moze proci kao obicne doznake.
Nadam se da je pomoglo.
Prvo da pohvalim clanak. Odlican je. Ma sta odlican, preodlican. Cijelo popodne kopam o payment gatewayima i onda naidjem na ovaj clanak.
Spominjao si naplatu od paypal korisnika. Da li to ide preko mog paypal accounta (sto bi bilo nemoguce kod nas jer nam paypal ne dozvoljava ni polaganje novca na account) ili si mislio da paypal korisnici mogu bez dodatne provizije i/ili otvaranja dodatnog web racuna platiti robu preko svog paypal accounta?
Pozdrav, hvala za komentar, nadam se da ću uspjeti održati kvalitet članaka i u budućnosti. Ovako kod 2Checkouta, ti otvaras svoj račun, oni imaju neku taksu za otvaranje računa koju ti plaćaš i onda tebi pri svakoj transakciji uzimaju proviziju, svaki PayPal korisnik može jednostavno prebaciti sredstva na tvoj 2Checkout račun uz sve prednosti koje pruža sam PayPal, štp znači da ne mora otvarati nikakav drugi račun do PayPal račun koji već posjeduje. Nadam se da je pomoglo.
Pozdrav,
Zelio bih napraviti site koji nudi usluge odredjenog iznajmljivanja radne snage. Naime, zanima me da li bih mogao preko Netbanx da vrsim naplacivanje usluga karticnim putem.
Hvala puno,
Sarajevo, BiH
Pozdrav,
Netbanx je full-flavored rjesenje za karticnu naplatu kao sto bi dobio od prave banke u BiH da imaju u ponudi. Znaci dobijes pravi merchant account i web gateway incl. i za to prilicno sam siguran moras imati registrovanu kompaniju i po mogucnosti vec uhodan posao da bi ti se isplatilo. Buduci da tek zelis da pokrenes site mnogo bolje rjesenje za pocetak je koristiti neki od servisa kao npr MoneyBookers ili 2Checkout, koji imaju mnogo manji pocetni trosak a onda imaju vece provizije po transakciji, a ukoliko vremenom budes imao veci broj transakcija i dobijes da ce ti biti jeftinije preci na merchant account zbog nize provizije po transakciji, onda predji na Netbanx.
Nadam se da je pomoglo, ukoliko budes imao jos pitanja vrlo rado cu odgovoriti, isto tako od 30.11. ce poceti sa radom i http://forum.lab.ba/ tako da se nadam da ce se povesti korisna diskusija.
Lijep pozdrav,
Koljenovic Malik
Mnogo hvala gosp. Koljenovic na iscrpnoj informaciji.
Planirao sam imati dosta obiman broj transakcija na sedmicnoj osnovi. Registrovanu firmu imam.
Samo jos jedno pitanje molim; kojoj banci vi preporucate da se obratim povodom otvaranja uvezanog racuna sa MoneyBookersom ili 2Checkout.
Puno hvala i dodacu vas novi forum u favoritse.
Sorry za malo kasnjenje sa odgovorom, nema potrebe da kontaktiras banku vezano za MoneyBookers ili 2Checkout racun, dovoljno je da se registrujes i fakticki dobijes virtuelni racun u banci u inostranstvu, buduci da nisam cert. racunovodja svakako preporucujem da se konsultujes sa tvojim racunovodjom posto ce on najbolje moci da objasni kako da organizujes cijeli sistem da ne bi dosao u probleme sa zakonom u buducnosti.
P.S. Ubuduce bez persiranja 🙂
Ok, shvatio sam napokon u cemu je fazon. Vidio sam cak da na 2Checkout reklamiraju i posebnu Master Card sa kojom se mogu podizati novci i ovdje kod nas umjesto da dobijamo cekove iz inostranstva.
Puno hvala na pomoci i nadam se da ce forum profunkcionisati sto prije 🙂
Pozrav Malik,
Prvo, svaka čast za ova tri članka vezana za Web naplatu, pročitao sam ih sa zadovoljstvom.
Imam jedno pitanje, nadam se da mi možeš dati koji savjet:
Želio bio pokrenuti online shop na kojem će se prodavati Antikviteti. Svi artikli na Web shopu bi bili namijenjeni za strano tržište (EU). Glavni cilj mi je kada prodam neki artikal, da mi novac stigne na moj žiro-račun. Interesuje me kako da to postignem? Na osnovu svih članaka koje sam pročitao, predpostavljam da bih trebao uraditi slijedeće:
1. Napraviti Web shop;
2. Otvoriti lični žiroračun (s obzirom da sam fizičko lice, ne firma) i zatim “vezati” taj račun za debitnu karticu;
3. Registrovati account na moneybookers ili 2Checkout racun s tim da unesem obavezno podatke o debitnoj kartici kako bih mogao primati novac (ili slati);
4. Podesiti paymant gateway u Web shopu na moneybookers ili 2Checkout racun kako bih mogao primiti novac direktno na žiroračun;
Interesuje me da li bih mogao uraditi sve ovo kako sam planirao, po stavkama tj. da li je to pravi način , da li je moguće?
Hvala unaprijed i lijep pozdrav.
Pozdrav,
antikviteti su malo problematicna roba i mislim da ce to vrlo tesko ici preko interneta preko bilo kojeg servisa za naplatu, u PayPalovom a i u 2ChecOut licenci stoji da je zabranjena naplata antikviteta, puste te do odredjenog nivoa dok ne dostignes odredjeni nivo transakcija i onda ti traze objasnjenja, nakon cega ti u 90% skucajeva zamrznu racun i sredstva na njemu.
Nevezano, kada bi htio otvoriti web shop, pretpostavljajuci da si rijesio sve zakonske obaveze, koraci koje trebas slijediti su:
1. Napravi web shop
2. Otvori ziro racun u nasoj banci
3. Otvoriti recimo 2CheckOut racun
4. Integrisati 2CheckOut u svoj sajt i primati tu naplate
5. Kada ti se skupi dovoljno sredstava na 2CO racunu ti ih samo prebacis na bosanski ziro racun, 2CO troskovi su 10$ i ceka se dvije tri sedmice da ti legnu pare, ovdje ce ti banka uzeti jos par posto za obradu i konverziju u KM ako prebacujes na KM racun. Za vise detalja pogledaj ovdje: http://www.2checkout.com/community/blog/getting-started/fees/releasing-payments-to-vendors#more-529
Nadam se da je pomoglo
Pozz
Hvala Malik na brzom odgvoru, dosta je pomoglo.
Predpostavjao sam da će antikviteti predstavljati problem i upravo sam pročitao sam pravila (restrictions) vezano za antikvitete, zabranjeni su.
Ali nema veze, imam i B plan;) Postoji mogućnost da otvorim webshop gdje će se prodavati ukrasne lampe za interijer ovog tipa:
http://decojournal.com/img/secto-lamps-by-seppo-koho-secto-design-3.jpg
http://img827.imageshack.us/img827/2654/2432d.th.jpg
Mislim da to ne bi trebao predstavljati neki problem jer ovat tip artikla ne spada u “restricted zonu”?
Što se tiče web shop softvera odlučio sam se za zen cart a paymant gateway mislim da mi najbolje odgovara Moneybrokers jer ne trazi puno ulaganja u startu i podržava debitne kartice koliko sam razumio iz tvog članka što je super s obzirom da su artikli namjenjeni za EU.
Sve korake koje si mi predložio sam u potpunosti razumio s tim da mi je još jedna stvar samo nejasna: kada se potencijalni kupac odluči da kupi artikal i kada stigne do koraka gdje treba izvršiti uplatu preko mog web shopa, znači li to da je isključivo ograničen da plaća preko Moneybrokers-a i da mora imati otvoren Moneybrokers account?
Pozdrav.
Zelim ti mnogo srece sa web shopom, sto se tice MoneyBookersa, stvari stoje tako da ga ne bih preporucio, ja sam svoj racun izbrisao prosle sedmice jer su mi poslali mail koji kaze da naplacuju fee za neaktivne racune, sto me iznerviralo pravo. Isto tako mana MoneyBookersa je bas to sto spominjes jer neko ko zeli da ti plati mora imati Moneybookers racun, zbog toga jer MoneyBookers posluje kao finansijska institucija, sto nije slucaj sa 2CO.
BTW jos da dodam da i 2CO odnedavno podrzava debitne kartice – kako pise, sa VISA i MasterCard znakom, sto bi trebalo znaciti da Electron i Maestro rade.
[…] se naplatom pouzećem i žiralnim plaćanjem sadržaja ili robe, dok drugi članak ulazi u detalje naplate kreditnim karticama preko nekog od postojećih servisa na webu ili implementacije vlastitog rješenja za naplatu […]
Pozdrav,
Informacije su ti odlične i vrlo korisne. Dali u međuvremenu postoji još neko rješenje za naplatu. Da li ti je poznat slučaj u bih da neko naplaćiva preko svoje domaće banke i stranog gatwaya.
Srdačan pozdrav
Wohoo, sjajn članak! Ja sam pogledao Netbanx i samo nešto bih da razjasnim. Kada bih obavio transakciju preko Netbanx, oni bi mi naplatili .40 funti + 1.9% vrijednosti ukupne transakcije. Zanjima me, da li u tom slučaju podliježem dodatnim naplatama od strane moje domaće banke u BiH za obradu transakcije koja pristiže od Netbanx?
Nisam upućen u naplate transakcijskih obrada, jer, da budem iskren, pozelenim čim se bilo šta moram kod banaka raspitivati, ali sam čuo da su ljudi plaćali mimialnu stopu od ~€10 za primanje međunarodnih bankovnih transakcija i da domaće banke naplaćuju prodavačima oko ~5-10% za obradu elektronskih naplata.
Isto, da li neko ima iskustava sa bankama iz regiona, npr. Hrvatska i Srbija. Zanjima me, na primjer, da li bi se više isplatilo registirati domaće preduzeće kao pravno lice u Hrvatskoj i onda povući novac u BiH. Nešto površno koliko mogu da se sjetim je da, ukoliko se registrujemo kao pravno lice u drugoj državi, umjesto otvaranja nerezidentnog računa, da se može lakše zadovoljiti pravna platforma u proknjidžbi prihoda.
Što se tiče dodatnih naplata od strane banke u BiH transfera novca, podliježe, rješenje za to bi bilo da radiš periodične bulk isplate, naumpadaju mi neki načini da se to izvede, mada je to pegla živa sigurno.
Da dobro si čuo za intl. bankovne transakcije.
Crna Gora (pogotovo) ili Hrvatska su pogodne za ovo što kažeš na kraju, njihove banke nude merchant acc i možeš odmah srediti i njihov domaći payment gateway, sve što ti treba je tašna, mašna i poštansko sanduče firma te da zadovoljiš sigurnosne uslove. Za detalje oko prebacivanja strane valute unutar i van BiH preporučio bih ti da pročitaš novi zakon o deviznom poslovanju.
Hvala puno, sad si mi sve razjasnio! Jedino me još zanjima šta mogu da očekujem oko zadovoljavanja uslova za prijavu na uslugu. Imam neugodna iskustva kada sam radio integraciju za HSBC u VB, gdje mi je klijent rekao da je jedan od uslova prijave na uslugu da korisnik prethodno mora biti dobrostojeći klijent, sa *pet* godina otvorenim računom firme (da ne spominjem nedokumentovan, drakonski API za generisanje i razlučivanje sigurnosnih ključeva pri razmjeni)!
htjela bi otvoriti online prodaju odjece zanima me sto mi je sve potrebno za otvaranje online prodaje(odjeca nije markirana)jel trebam imati obrt ,hvala puno
Nažalost bojim se da ti ne mogu mnogo pomoći jer nisam pravnik, ukoliko se po zakonodavstvu tvoje države obim koji planiraš smatra privrednom djalatnosću onda ćeš morati registrovati neki oblik pravnog lica ukoliko želiš izbjeći moguće probleme sa zakonom, isto tako moja preporuka bi ti bila da sa posavjetujes sa nekim ko je upućen u zakonodavstvo tvoje države ili najbolje sa pravnim savjetnikom.
Svaka čast na članku, i nadam se da će online kupovina i usluge sto prije zaživjeti i kod nas u BIH.
Ja radim stranicu za firmu koja se bavi transferima turista. Firma je registrirana, sve je uredno, porez se placa itd.
Ja bih imao samo jedno pitanje:
tko rješava implementaciju takvog plaćanja na stranici, tj.da li ce ova firma kada otvori račun i ovo sve obavi gore navedeno dobiti neku web aplikaciju ili oni samo omogućavaju taj servis a ja radim skriptu u web jeziku da bi to funkcioniralo..
Firma je iz BIH, imaju mogućnost otvoriti račun u HR. Koji način bi im Vi preporučili, tj.koji od ovih gore navedenih sistema? autorize.net ?
hvala lijepa
Generalno, tvoja aplikacija je zadužena za prikupljanje podataka, a servis za prenos novca (i sve što se dešava u međuvremenu).
U stvarnosti, tvoja Web aplikacija upravlja korisnikom, prikuplja sve neophodne podatke za plaćanje, upravlja korisničkom korpicom i naručenim predmetima / pretplačuje korisnika na usluge, pravi nalog, generiše neku doznaku za transakciju i onda te podatke šalje, prilagođene prema API specifikacijama, naplatnom servisu. Servis, nekada nakon što obradi zahtjev, šalje tvojoj Web aplikaciji nazad odgovor, prema API specifikacijama, sa svim neophodnim informacijama o stanju primljenog zahtjeva (npr. zahtjev uspješan, klijent nije dao ispravne podatke za plaćanje, klijent nema dovoljno sredstava na računu, itd.) i onda tvoja Web aplikacija poduzima dalje korake na osnovu odgovora (zavedeš u sistemu stanje naloga, pošalješ korisniku obavještenje, prezentiraš odgovor…).
Treba se prethodno pročitati kakav API servis nudi. Neko će obrađivati zahtjeve u realnom vremenu (klijent pokuša da plati, Web aplikacija na HTTP zahtjev odmah od servisa dobije odgovor o stanju transakcije, koliko god da potraje, a neki će odgovor poslati na neku internu adresu Web aplikacije nekada kada se transakcija obradi).
Najčešće će zahtijevati da tvoja stranica koristi sigurnosne certifikate određene jačine prilikom kominiciranja sa servisom, drugi će te dodatno primorati da podatke koje šalješ prethodno zaštitiš koristeći njihov zatvoreni algoritam, što u tom slučaju onda znači da moraš omogućiti tvojoj Web aplikaciji pristup i prava na pokretanje binarnih aplikacija, što nije moguće u *shared* hosting okruženjima, jer provajder bi u protivnom onda morao svim svojim korisnicima omogućiti isti pristup algoritmu.
Generalno se svaki scenarij svede da tvoja Web aplikacija prikuplja i prati podatke, šalje ih servisu i onda radi nešto na osnovu odgovora koji se dobije od servisa. Sve ostale razlike su više stvar nijansi. Nije u pitanju nikakva raketna nauka, tako da mislim da ne bi trebalo ni puno koštati da se neko dovede kao vanjski saradnik da obavi integraciju.
Filipe hvala ti za iscrpan odgovor, ja sam malo bio u guzvi proteklih par dana tako da nisam stigao odgovoriti, hvala jos jednom 😉